недеља, 03. јануар 2010.

Druga sličica - "Kako sam počeo"

Našao sam jutros ovu staru, pomalo požutelu i oštećenu sličicu. Provlačila se godinama po okrajcima Interneta zapadajući sve dublje i dublje tokom godina, morao sam mnoge stvari da odmaknem i premestim dok sam je pronašao. Doterao sam je, uglanacao, i evo je najzad na svom mestu-u albumu.

Sada je 2003.  godina. Ja imam 40. godina, ostavio sam duvan posle 22. godine, u međuvremenu sam nabacio 12. kilograma žive vage... Bavio sam se mnogim sportovima ali mi je najomiljeniji kompjuterska simulacija fudbala, a kada se umorim igram pasijans, naravno kompjuterski. Povremeno sam se otiskivao na duga krstarenja... Internetom, znači fizička aktivnost na zavidnom nivou. Naravno sve to začinjeno bogatim porcijama duvana i kafe… Strašno! Ne znam šta mi bi, tek, pre šest meseci odlučio sam da ostavim cigarete, teška odluka i mučna ali nekako sam istrajavao. Računar mi nije bio više naročito zanimljiv, jer šta je život bez duvana, tako reći ništa. Smanjio sam i količinu kafe, drastično sam povećao količinu hrane a naročito slatkiša, gledao sam filmove i tako dočekao proleće.


Veliki izbor bicikala na buvljaku

Krajem aprila porodično pođosmo na buvljak da kupimo detetu bicikl. "Dete" ima 14 godina, znači treba mu pravi, veliki bicikl, do sada je imao neki manji. Izbor, kakav već može biti na buvljaku, od 4000. dinara pa do kol'ko 'oćes... Odlučismo se za neki model mauntin bajka od 5500 dinara, nije loš neka se dete vozi sa devojčicama, ka'će ako neće sada. Kupismo, platismo, krenusmo... kad ono međutim! Treba sad da zovemo taksi da prebacimo bicikl do kuće, pa da majstoru objasnimo da smo kupili bajs, pa da majstor zaceni vožnju, jer to je ipak, jel'te komplikovano, prevoz bicikla osobnim autom i tako dalje. E da bi smo sve to izbegli rekoh ja familiji:

-‘Ajte vi lepo kući autobusom a tata će polako da vozi!

Žena je čudno pogledala mene, pa moj veliki salasti nepušački stomak pa opet mene, prokomentarisala:

-Nisi ti baš normalan…

Ruku na srce, to inače često komentariše, ali šta će, mučenica, ode na autobus 95 do Borče. A ja polako, bajsom...
Prvih dvesta metara nisam ni osetio, ma k'o i da ne vozim! To me je malo ohrabrilo, i do Sava centra već sam vozio kao mator! Tu, jel'te, napravih malu pauzu te se hrabro uputih ka Brankovom mostu. Vrteo sam istrajno pedale i na pola mosta sam hteo da bacim bicikl u Savu, da zovem taksi i kad stignem kući da objasnim familiji da me je napala razbojnička druzina i otela mi bicikl. Naporom volje ipak nekako dođoh do Prizrenske ulice, koja je, kako svi znamo, neprohodna za bicikliste zbog svog velikog uspona, te ja svog dvotočkasa izgurah. (Nije mi padalo na pamet da vozim kroz Terazijski tunel jer ne bih izašao živ odatle).
Od Terazija do Pančevačkog mosta je blaga nizbrdica, tako da sam počeo pomalo da uživam u vožnji, nekako sam prešao preko Pančevačkog mosta, izašao na ravan teren, istrajno pedalirao i uz mnoge pauze i šta-mi-je-sve-ovo-trebalo dileme stigao do naselja prigradskoga Borče, gde mi je topao dom, tuš i krevet.
Sledećeg dana zadnji deo tela svoga skoo da i nisam osećao, bolovi u nožnim mišićima su bili i dalje jaki, međutim, po glavi mi se motala misao:

-Ako sam mogao ovo, zašto ne bih mogao još malo?

Posle par dana seo sam na bicikl, vozikao se po Borči, krenuo sam u otkrivanje susednih naselja i sela. Prve vožnje, Borča-Ovča 7,5 km, Borča-Padinska Skela 10 km i tako dalje... Pažljivi čitalac će primetiti da dajem kilometražu, jer sam, jel’te, kupio ciklometar, sićušnu napravu koja meri pređeni put i vreme. Malo kasnije sam kupio i bolje sedište, milina za pozadinu, kao i par neophodnih sitnica…
Sve u svemu od onog davnog aprilskoga dana prošlo je možda mesec i po dana , dete svaki dan plače, 'oće malo da se vozi, tata mu ne da. Pre dva dana sam imao vožnju od 75. kilometara kružnom trasom oko Beograda! Stomak mi je malo izgubio u obimu, noge si zato dobile, svaki dan jedva čekam da dođem sa posla da malo pedaliram okolo-naokolo...
Šta mi je?


Konačno kod kuće...

2 коментара:

  1. Cestitam! Dobro nam dosao u blogerski svet :-)

    ОдговориИзбриши
  2. Prvo sam pročitao priče o putu u Italiju, svidelo mi se, i sada sam počeo od početka. Ushićen sam i zadovoljan kako sam uspeo da nađem baš ono što mi treba ... tema odlična, tekst pitak, pisac pismen, obrazovan, i naravno, duhovit. Ajmo na sledeću priču.

    ОдговориИзбриши

Ostavite komentar