уторак, 29. новембар 2011.

Dvadeseta sličica: Izbrisan!


Blog mi je klinički mrtav, od avgusta nisam ništa dodao, a ni oduzeo. Kažu da je najgora kletva "Da Bog da živeo u uzbudljiva vremena", a meni se u poslednje vreme čini da živim vrtoglavom brzinom a tako bih voleo malo mira, prirode i proleća... Da ipak malo vratim živosti celoj stvari napisao sam današnji doživljaj, jedan od mnogih u nizu.


Eh, da... Želim svima srećan Dan Republike!


***


Kakav radostan dan! Danas, na Dan Republike, Srbija ima jednog nezaposlenog manje, i to mene! Trebao sam se javiti na Zavod 11. novembra ali sam propustio rok, te sam tek danas otišao. Ljubazna službenica obavestila me je da više nisam na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, izbrisan sam, nema me, ne postojim. Unezveren, zabezeknut, uplašen, van sebe, usplahiren otišao sam kod mog referenta da molim za oproštaj, da klečim na kukuruzu u znak pokajanja, ali vrata od njene kancelarije su zaključana. Tražim moju dobru Vericu po zgradi i saznajem da mi ona više nije referent, sada je za moj slučaj nadležna druga gospođa, koju brzo nalazim. Molim je da mi oprosti, posipam se pepelom, krajnje sam samokritičan ali ne vredi. Imam zabranu pojavljivanja u Službi narednih šest meseci, a dotle, gubim sve beneficije koje sam do sada imao. Tužan, izlazim iz ove zgrade, i razmišljam o divne dve godine koje sam proveo na Evidenciji, o tome kako sam se svaka tri meseca javljao i ćaskao sa mojom Vericom, koje više nema u obliku u kojem je poznajem. 


Razmišljam o tome koliko mi je život bio lakši dok je moje ime bilo u spisku Službe... Mogao sam hrabro ljudima gledati u oči i biti NEZAPOSLEN!. Jeste da za dve godine nisam dobio niti jednu ponudu za posao, da nisam niti jednom kupio markicu za prevoz po povlašćenoj ceni, nisam koristio brojne beneficije koje ovaj status donosi (pokušaću da se setim koje su to beneficije, oprostićete mi što se sada, ovako uzbuđen zbog ove promene u mom životu, ne mogu setiti ni jedne) i sve u svemu, bio sam NEKO.


Neko je lekar, neko čistač, neko vodi knjige, neko je prodavac, neko kopa ulice, neko je nezaposlen, a šta sam sada ja??? Niko i ništa!


Ipak, danas je Dan Republike, ipak, srećan sam zbog jedne stvari: Srbija grabi ka prosperitetu, danas ima jednog nezaposlenog manje nego juče!


Drugarice i drugovi, živeli!

Нема коментара:

Постави коментар

Ostavite komentar